Simptomi parodontopatije

Epidemiološke studije u svetu pokazuju da paradontopatija spada u najčešća oboljenja kod ljudi. Skoro da nema osobe iznad 30 godina koja nema neki vid paradontopatičnih promena na jednom ili više zuba. Kod osoba starijih od 45 godina, razlog vađenja preko 60% zuba je paradontopatija, a ne karijes kako se obično misli.

U ustima sastav oralne flore varira od bolesnika do bolesnika, pa i od jednog mesta u ustima do drugog mesta usta iste osobe. Zato ne može biti govora o nekim specifičnim bakterijama koje izazivaju parodontopatiju. Klinička praksa je potvrdila to da nije bitno samo prisustvo bakterija već njihov broj i međusobni odnos.

Nekih mikroorganizama nema u zdravim usti­ma, ili ih je veoma malo, dok su u obolelom paro­doncijumu uvek prisutne i to u velikom broju. Takvi su Actinobacillus actinomycetemcommitans i Porphyromonas gingivalis.

Klinička iskustva su potvrdila da delovanjem na ove mikroorganizme i druge koji se javljaju u obolelih od parodontopatija, nastaju vidna klinička poboljšanja. Tako se nameće kao neophodnost uvo­đenja antibiotika u lečenju obolelih.

Istovremeno je dokazano da neki ljudi u paro­doncijumu imaju mnoštvo bakterija koje se okri­vljuju za nastanak parodontopatija, a da pri tome oni nisu oboleli od tih oboljenja. Znači da su za na­stajanje parodontopatija vrlo značajni i neki faktori rizika. Pored lokalnih faktora u poslednje vreme se sve više ističu i genetski faktori.

Kako samo postojanje genetskih faktora, ali bez učešća infektivnih agensa, ne može da izazove parodontopatiju, to se opet u centar etioloških razja­šnjavanja stavlja infekcija, odnosno dentalni plak.

Simptomi parodontopatije:

Dentalni plak, kamenac, upaljene desni (crvene i otečene), krvarenje desni na najmanji nadražaj, bolno žvakanje, osećaj stranog tela između zuba, povlačenje desni (goli vratovi zuba), osetljivost zuba, razgradnja kosti, parodontalni džepovi, konkrementi, neprijatan zadah koji ne prolazi, migracija zuba, pojava razmaka između zuba, klaćenje zuba, gnoj u džepovima, ispadanje zuba…

U početku je crvena samo slobodna gingiva i vrhovi  interdentalnih papila. Napredovanjem bolesti crvenilo zahvata čitavu gingivu (desni). Gingiva može kasnije biti čak i bleda ako u toku bolesti preovlada drugi vid zapaljenja (proliferativni procesi). U toku parodontopatije (osim u slučajevima pojave komplikacija), bolova nema.

Dakle, na početku bivaju zahvaćene samo desni koje su crvene, blago otečene i krvare prilikom iritacije. Kasnije krvarenje postaje izraženije i javlja se na najmanji nadražaj (npr. tokom pranja zuba). Može se javiti i osećaj trnjenja ili pečenja, kao i osećaj stranog tela između zuba (usled otoka desni). Daljim napredovanjem infekcije bivaju zahvaćena i druga tkiva parodoncijuma, pa i kost vilice koja se razara i tako nastaju parodontalni džepovi. U njima se stvara gnoj koja uzrokuje neprijatan zadah iz usta. Zubi polako gube potporu, počinju da se klimaju, pomeraju i isplivavaju, da bi na kraju došlo do njihovog ispadanja. Bol nastaje tek nakon pojave komplikacija (apscesi, ciste, sinuzitis, infekcija okolnih tkiva) kada je bolest već u poodmakloj fazi.

Sve što želite da me pitate, slobodno učinite putem mail-a ili facebook-a, naravno, svi komentari i diskusije su dobro došli!