Naslage na zubima – konkrementi

Pored zubnog kamenca, u čvrste naslega na zubima spadaju i konkrementi. Šta su konkrementi i koliko su štetni?

Taloženjem mineralnih materija u dentalni plak koji se nalazi na površini zubne krunice nastaje zubni kamenac, a taloženjem mineralnih materija u dentalni plak na korenu zuba u parodontalnim džepovima nastaju konkrementi. Nazivaju se i subgingivalni konkrementi, jer su pokriveni desnima i najčešće se golim okom ne vide. Mineralne soli koje se deponuju u dentalni plak kod subgingivalnih konkremenata po­tiču iz gingivalnog eksudata, a ne iz pljuvačke kao kod zubnog kamenca.

Tek što se formira parodontalni džep mogu nastati i subgingivalni konkrementi. To su tvrde, crne naslage koje vire ispod upaljenih desni, pripojeni za koren zuba. Razlikuju se od zubnog kamenca po boji, jer su tamniji (sadrže jedinjenja gvožđa koja su oslobođena iz eritrocita), po lokalizaciji, jer se nalaze ispod desni. Različitog su oblika. Mogu biti oblika zrnca, trake ili ploče.

Subgingivalni konkrementi se stvaraju na bilo kojem zubu, kao i na bilo kojoj površini zuba, pod uslovom da je tu lokalizovan parodontalni džep.

Izuzetno čvrsto su pripojeni za podlogu (najčešće cement zuba). Teže se ukla­njaju nego zubni kamenac. Pacijent sam ne može ukloniti konkremente iz džepa, postupak kojim se čisti, polira površina korena zuba naziva se kiretaža zuba (džepa).

Kiretaža zuba izvodi se na pojedinačnom zubu ili po kvadrantima ako je zahvaćeno veće područje.

Prije samoga postupka pacijentu se daje blaga lokalna anestezija kako bi postupak bio što bezbolniji. Sama kiretaža obavlja se instrumentom koji nazivamo kireta. Njih je nekoliko vrsta, zavisno od strane zuba koja se čisti.

Pošto se subgingivalni konkrementi stvaraju samo ukoliko postoje parodontalni džepovi, proizilazi da su oni posledica parodontopatije. A kako su oni pokriveni dentalnim plakom čija je akumula­cija omogućena neravnom površinom konkrementa, ove naslage imaju značajnu ulogu u razvoju parodontalnih oštećenja.

Svojim prisustvom tj. mehaničkim delovanjem potiskuju gingivu, slabe njen pripoj za površnu zuba i ukoliko se ne uklone neminovno dovode do propadanja parodoncijuma, labavljenja i na kraju gubitka zuba. Da bi se sprečile posledice koje ove naslage na zubima mogu izazvati neophodno je uraditi kontrolu bar dva puta godišnje.

Sve što želite da me pitate, slobodno učinite putem mail-a ili facebook-a, naravno, svi komentari i diskusije su dobro došli!