Dijagnoza i terapija bruksizma

Kao što smo rekli, bruksizam  je parafunkcija koja se odlikuje stiskanjem i škripanjem zubima, često nesvesno i može biti ozbiljan zdravstveni problem.

Ako stomatolog  posumnja da imate bruksizam koji je u vezi sa dentalnim problemima on može izvesti detaljnu procenu dentalnog stanja. Pored proveravanja vašeg zagrižaja , stomatolog će pregledati vaše zube i desni da utvrdi štetu načinjenu bruksizmom, takođe će napraviti i par rendgenskih snimaka.

Dijagnoza bruksizma se postavlja na osnovu detaljnog razgovora sa pacijentom (anamneza). Anamnezom se dobijaju podaci vezani za prisustvo štetnih navika, način ishrane, konzumiranje kafe i alkohola kao i oni podaci vezani za prisustvo simptoma poput: bola i grča mišića, glavobolje i osetljivosti zuba. Nekada se razgovor obavlja i sa partnerima bruksista ili njihovim najbližima s obzirom da 10-15% pacijenata nije svesno navike bruksizma. Stomatolog obavlja klinički pregled, uočava prisustvo abrazivnih faseta, preranih kontakata između zuba ili promena na potpornom aparatu zuba (parodoncijumu). Pristupa se pregledu viličnih zglobova i analizi funkcije mišića tj. donje vilice. Poznato je da povećan nivo anksioznosti i emocionalnog stresa utiče na povećanje nivoa tzv. „stresnih hormona“ u krivi, pljuvački i urinu. Zbog toga može da se meri nivo izlučenog hormona kortizola u pljuvački osoba sa bruksizmom.

Od sve dece koja skrguću zubima između 3 – 10 godine , više od pola će spontano prestati do 13 godine.
Kod tinejdžera i odraslih, trajanje bruksizma zavisi od njegovog uzroka npr. bruksizam moze trajati mnogo godina ako je prouzrokovan stresnom životnom situacijom koja nije rešiva. Ako je bruksizam prouzrokovan dentalnim problemima prestaće kada se zubi saniraju i isprave.

Terapija bruksizma je uglavnom simptomatska i svodi se na terapiju mentalnog stresa, kao i na lečenje posledica bruksizma na komponente orofacijalnog sistema. U zavisnosti od kliničke slike, terapijske metode se mogu primeniti pojedinačno ili kombinovano.

Selektivno brušenje je ireverzibilna metoda indikovana samo kada postoje interferentni kontakti između zuba pri kretnjama donje vilice.

Ako je vaš bruksizam posledica stresa, treba da potražite profesionalnu pomoć. Koristite metode koje će vam pomoci da naučite kako da se opustite. Takođe , smanjite unos stimulansa kao sto su : cigarete i kofein.

I kod dece i kod odraslih oštećenje zuba prouzrokovano bruksizmom može biti sprečeno nošenjem zastitnih folija koje se nose noću i sprečavaju škrgutanje zubima.

To su OKLUZALNI SPLINTOVI ili ŠTITNICI ZA ZUBE (tzv. night guard) koriste se najčešće u slučaju bruksizma (nesvesno škripanje zubima, najčešće u toku noći) i bruksomanije (svesno škripanje zubima u budnom stanju), koriste se u cilju smanjenja abrazije i zaštite zubnih tkiva, smanjenja opterećenja na potporna tkiva zuba i smanjenja bola u viličnim mišićima.

Na osnovu uzetog otiska zuba u ordinaciju, izrađuje se individualno za svakog pacijenta. Najčešće primenjivani su stabilizacioni okluzalni splintovi od čvrstog materijala debljine 1- 2mm koji prekrivaju sve zube gornje vilica. Nose se duži vremenski period tokom spavanja noću. Kontrole su periodične, a terapija može biti kombinovana sa medikamentima. Takođe, koristi se i kod sportista da bi se smanjila mogućnost povrede zuba i njihovog trošenja .

Folija od koje se izrađuje splint neutralna je (ne alergiska), prijatna za nošenje. Postoje dva tipa folije od kojih se izrađuje splint:
1. Silikonska koja je debljine od 2 mm
2. Silikon-plastika koja je debljine 1 mm
U odabiru folije odlučuje vaš stomatolg, na osnovu uznapredovalog bruksizma.

Redovnim nošenjem se postiže sledeće:
– pacijent troši okluzalni splint, a ne svoje zube
– redukuje se aktivnost mišića
– prema nekim autorima, praktično i “leči” od škripanja zubima tokom vremena

Ovo ide otprilike ovako, vrlo uprošćeno rečeno: mozak se “prevaspita”. Proba da škripne, pa ne može, proba opet – pa opet ne može, pa onda kasnije i – odustane. No, ovo je diskutabilan stav, i navodno redukuje bruksizam samo kod pojedinih pacijenata, i to za do oko 50%.

Okluzalna terapija podrazumeva presvlačenje krunica prirodnih zuba protetskim nadoknadama, metalokeramičkim ili samo keramičkim krunama i izradu mobilnih proteza sa metalnim skeletom i ojačanim spojnicama.

Fizikalna terapija predstavlja oralnu rehabilitaciju za smanjenje zamora mišića i otklanjanje simptoma bola. Može se sprovesti kao kinezioterapija – vežbe istezanja i relaksacije mišića preporučene od strane stomatologa, krioterapija – aplikacijom hladnih obloga, spreja ili kriomasažom u facijalnoj regiji čime se postiže dubinska prokrvljenost tkiva– dubinsko zagrevanje i mikromasaža u predelu mišića.

Pozovite vašeg stomatologa ili doktora ako uočite simptome bruksizma ili ako vam je rečeno da skrgućete zubima.
Takođe zakažite kod stomatologa ako ste slomili zub, ako vam je ispala plomba ili primetite da su vam zubi izrazito rasklaćeni.

Prvo treba popraviti sve zube, desni dovesti u stabilno i zdravo stanje, rešiti ortodontske probleme, protetski sanirati sve što se može. Ovo je deo koji je obavezan kako god okrenete.

Posle toga se radi na tome da svi zubi budu u tzv. harmoničnom kontaktu: da jedan ili grupa zuba ne budu preopterećeni u zagrižaju, da pacijent ima “normalan” kontakt na svim zubima koliko god da to njegova vrsta zagrižaja omogućava – okluzalno uravnoteženje. Nakon sanacije usta i zuba, može da se uzme otisak i da se izradi štitnik za zube.

Sve što želite da me pitate, slobodno učinite putem mail-a ili facebook-a, naravno, svi komentari i diskusije su dobro došli!